Ekranizam je termin koji se koristi kako bi se opisao negativan uticaj ekrana na dečji mozak.
Prema nekim istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, ekran se navodi kao jedan od potencijalnih uzročnika autizma ili pseudoautizma. Psiholozi takođe upozoravaju da preterana upotreba ekrana utiče na neurokognitivni razvoj dece.
Sve češće smo svedoci toga da deca, čak i u parkovima, vreme provode ispred telefona. Glavna zabava u toku dana za mnoge mališane postaje upravo aktivnost ispred ekrana. Posledično, uočavamo da deca ne reaguju na poziv imenom, ne ostvaruju kontakt sa okolinom, imaju kratkotrajnu pažnju, teškoće u osmišljavanju igre i komunikaciji sa vršnjacima.
Ekranizam kod najmlađih – uzroci i posledice
Ekranizam je naročito štetan za decu mlađeg uzrasta. Deca koja su intenzivno izložena ekranima često se povlače u sebe, gube kontakt sa spoljnim svetom, a pažnja im je vrlo kratka. Preporuka je da deca do navršene druge godine uopšte ne provode vreme ispred ekrana, dok se nakon druge godine preporučuje najviše 30 minuta dnevno.
Umesto igre i razgovora – ekran u fokusu.
Nažalost, sve češće viđamo decu koja i tokom šetnje u kolicima ili za vreme obroka gledaju u ekran, zbog čega njihov mozak ne dobija odgovarajuće podsticaje. Ovakvo ponašanje postaje sve češći oblik ekranizma, koji negativno utiče na celokupan razvoj deteta.
Igra je ključna za razvoj u najranijem uzrastu, naročito u prve tri godine kada mozak najintenzivnije raste i razvija se. Govor se razvija putem imitacije, interakcije i posmatranja odraslih – a ekran to ne može da zameni.
Pored toga, roditelji često ne kontrolišu sadržaj koji deca gledaju. U svakodnevnoj logopedskoj praksi sve češće se susrećemo sa decom čiji je fond reči na maternjem jeziku znatno siromašniji u poređenju sa rečima stranog jezika, najčešće engleskog. Tako imamo mališane koji odgovaraju na engleskom, pevaju pesmice i broje na tom jeziku, iako još nisu ovladali osnovama svog jezika.
Prema novijim istraživanjima, čak između 60 i 80% dece uzrasta do šest godina ima neki oblik poremećaja govora.
Negativan uticaj ekranizma ne završava se samo na jeziku i pažnji – izražen je i kada je reč o motorici. Posebno zabrinjava uticaj na finu motoriku šake, koja je ključna za pravilan hvat olovke. Sve češće se kod dece školskog uzrasta uočavaju teškoće u grafomotorici: nepravilno držanje olovke pesnicom, slabija preciznost i otežano izvođenje finih motornih radnji.
Autor:
Logoped Logograd, Zemun