Disgrafija

Disgrafija – poremećaj pisanja, nerazumljiv rukopis, izostavljanje ili dodavanje slova u pisanju.

Disgrafija je specifična smetnja u razvoju, učenju i sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova. (Golubović)

Kako prepoznati disgrafiju?

Disgrafiju je najlakše prepoznati po greškama koje se javljaju u pisanju:

• Neuredan rukopis
• Iskošeni redovi (silaze koso)
• Nejednaka veličina slova u rečima
• Pisanje dve ili više reči zajedno
• Razdvojeno pisanje delova iste reči
• Izostavljanje vokala
• Izostavljanje veznika, priloga
• Izostavljanje ili dodavanje slova u rečima
• Izvrtanje redosleda slova
• Mešanje ćiriličnog i latiničnog pisma
• Mešanje pisanog i štampanog pisma

Disgrafija postaje uočljiva pri kraju prvog razreda ili u toku drugog razreda, kada date nauči celu azbuku, i neophodno je na vreme krenuti sa tretmanom.

I pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova, kod dece se često, sa polaskom u školu, uoči oštećenje sposobnosti pisanja koje nazivamo disgrafija. Disgrafija predstavlja spečificnu smetnju u razvoju, učenju i sticanju sposobnosti pisanja. Javlja kod oko 18% dece, s tim što se kod dečaka javlja češće nego kod devojčica. Važno je napomenuti da je u slučaju disgrafije intelektualno funkcionisanje deteta prosečno ili iznad prosečnih sposobnosti.

Disgrafija je najčešće povezana sa disleksijom, ali se mogu javiti i izolovano. Postoji više oblika disgrafije:

• Jezička disgrafija – najčešći oblik disgrafije koji se javlja kod dece kod koje je ranije dijagnostikovana razvojna disfazija. Postoji dva oblika jezičke disgrafije:

1. 1. Disgrafija analize i sinteze, predstavlja teškoću rastavljanja teksta na rečenice, rečenice na reči, reči na foneme, primer (poneoje, za spao je, ja je).
   2. Disgramatična disgrafija, predstavlja teškoću pravilne upotrebe padeža, rodova, predloga u toku pisanja teksta dok u toku komuniacije deca ne prave greške.

• Grafomotorna disgrafija – redji oblik disgrafije koji se ispoljava u vidu mešanja slova prema načinu njihovog pisanja, kao i vidu nečitkog rukopisa, uglavnom se odnosi na kvalitet rukopisa.
• Vizuelna disgrafija – dovodi do teškoca u oblikovanju slova, zamena slova, teškoce pamćenja slova, ogledalsko pisanje slova i brojeva…
• Auditivna digrafija – česta pojava kod prvaka kada još uvek imaju teškoću da razlikuju glasove kao što su j i lj, l i r, dj i č, kod njih ne dolazi do teškoca prilikom prepisivanja teksta.

Dijagnostiku kao i tretman disgrafije sprovodi defektolog – logoped. Logopedski tretman je prvi korak koji će detetu omogućiti lakše savladavanje školskog gradiva. Uz individualni logopedski tretman važna je i pomoć učitelja u školi koji će razumeti problem i i modifikovati način predavanja kao i ispitivanja u skladu sa detetovim mogućnostima.

Treba napomenuti da roditelji imaju značajnu ulogu u savladavanju prepreka, podsticanju deteta i ohrabrivanju. Roditelj je tu kako bi detetu pomogao da shvati svoj problem i pomogao mu da se lakše nosi sa njim (naravno u skladu sa detetovim mogucnostima da shvati problem zbog same zrelosti). Pružite detetu sigurnost, bez previše ispitivanja i traženja krivca. Saradjujte sa učiteljem, ohrabrujte i motivišite svoje dete, ali budite strpljivi, jer potrebno je mnogo rada i truda kako bi se rezultati i videli.